Javne nabavke nase prosvete

Ovo je stvar prosvećenosti, druge vrste znanja  neophodnog onima koji vode prosvetu. Dva istinita šokantna primera:

1. Direktorka predškolske ustanove u Beogradu obaveštava uredništvo pedagoškog časopisa da ne mogu da se pretplate na taj časopis jer prvo moraju da  sprovedu postupak javne nabavke.  Stolice i stručna literatura u isti koš.

2. Direktor  osnovne škole otkazuje pretplatu na stručni časopis iako zaposleni u školi smatraju da im  "časopis znatno pomaže u radu". Medjutim lokalna samouprava, odnosno Odeljenje za društvene delatnosti odbija da izdvoji sredstva za te potrebe.  Eto tako lepo, Zakon obavezuje nastavnike da se usavršavaju, a lokalna zajednica, valjda u duhu proklamove štednje, smatra da su to koještarije.  Te će pare  dobro doći za neku feštu kad se sakupe mili nam političari ili za neki put u beli svet da vidimo kako se to radi u Evropi. Možda tamo ne čitaju šta pišu stručnjaci pa im zato ide mnogo bolje nego nama.  

Metod i smisao

Parafraziraću meni omiljene misli dva filozofa. Francuski filozof J.M.Domenach, raspravljajući o školi i nastavi,  rekao je da škola treba da uspostavi vezu izmedju sveta u kojem deca žive i načina na koji o tom svetu uče.  Savremenik K.P. Liessmann, austrijski filozof citira Hegela koji je rekao da poznato nije saznato zato što je poznato  i insistira na tome  da je znanje više od informacije. On govori o smislu, razumevanju i značenju. Оvaj filozof upućuje kritiku savremenom shvatanju  obrazovanosti i  sve cešćem stavu da nije bitno predmetno znanje  već znanje gde i kako neku informaciju pronaći. 

I zašto ova dva, na prvi pogled oprečna filozofska, stava ovde pominjem? Zato što mislim da je današnja škola suočena upravo sa problemom kako da pomiri metod širenja i pribavljanja informacija, koje su često samo privid  informacije o svemu što se čini bitnim za savremeni svet i sistema znanja opremljenog smislom.  Svest o tome da je znanje ono što nam pomaže da razumemo svet oko sebe koristeći aktuleni metod komunikacije i da se samo uz pomoć znanja može otkriti šta ima pravu informacijsku vrednost bitna je u ovom slučaju. Rekla bih značenje i smisao je ono što bi savremena škola trebalo da ima stalno u vidu ne odbacujući pritom medijske alatke.

I još nešto, od antike do današnjeg dana pravo znanje se pokazuje  u razumevanju sveta oko sebe i  mudrosti koji  pomažu čoveku da opstane.

Dosadna škola i SMS gneracija

Škola je dosadna , nastavnici ne vode računa o našim interesovanjima i potrebama, kažu učenici kad ih novinari intervjuišu. Učenici su sve manje zainteresovani, nisu motivisani za učenje, kažu nastavnici. Istraživači potvrdjuju nizak nivo motivacije za školsko učenje. Problem postoji, ali ga svako  tumači iz svog ugla. Pitanje je da li je škola stvarno danas toliko loša ili je nešto sasvim drugo po sredi? 

To što mladi jasno i glasno kažu da su nezadovoljni školom jeste  znak. Medjutim čitanje tog znaka mnogo je složenije od odnosa nastavnik-učenik-program i  tumačenje treba tražiti  izvan školskih zidova. Reč je o novom kulturnom obrascu.  Mladost je imperativ vremena.Mediji konstruišu stvarnost. Sistem vrednosti je u haosu.

Mladost, u ovom slučaju adolescenti , impulsivno uspostavlja kriterijume za lepo, zanimljivo, korisno - počev od mode do  vrednosti.  Inspirišu ih neposredno okruženje i medijski posredovano iskustvo. Ovo prvo im sugerira da škola nema mnogo smisla jer se do lagodnog života ne dolazi znanjem i trudom već politikom i nečasnim poslovima, koji odavno nemaju  negativni predznak.

Mediji deluju dvojako: načinom izražavanja  i sadržajem. Kondenzovani jezik medija, kratke forme  i tehnološka brzina prenošenja i pretraživanja informacija privlačni su jer ostavljaju mnogo više slobodnog vremena od čitanja romana nekog klasika.  Headlines-kratke udarne vesti   informišu o svemu što je značajno. Kratko, brzo, ubedljivo.  Internet sadrži svo "znanje" sveta i opet  brzo dostupno sažeto i  na prvi pogled pouzdano. Redukovani komunikacioni kod verbalni i vizuelni   obrasci su po kojima se SMS generacija odredjuju prema školi. Sadržaji medija promovišu lakoću sticanja dobara, ružičast život uz velike šoping centre, agresivno rešavanje konfliktnih situacija, fizičku snagu iznad umne, dovitljivost iznad moralnog, a o školi se govori samo kad vest ima karakter senzacije, po pravilu skandala. 

Šta činiti da sistematsko sticanje znanja i škola dobiju pozitivan predznak?