Nastavnici se s pravom boje da će ostati bez posla jer je
učenika sve manje. Smanjivanje broja učenika na 25 ili čak 22 po odeljenju što
je pedagoški jako dobro, neće se skoro dogoditi. Razlozi su ekonomski, a
pritisak MMF-a da se smanjuju izdaci za prosvetu sve veći. To se zvanično
prećutkuju ili pominje samo sporadično. To je pritisak koji se neće umanjiti i
ne znam kako će država to da rešava.
Znam, medjutim, nešto drugo, a to je da se ne uzima u obzir koliko učiteljski i nastavnički fakulteti u
zemlji svake godine upisuju studenata, budućih nastavnika. Osim onih koji
se upisuju shodno budžetskoj kvoti, po
pravilu ih bude još toliko ili više samofinansirajućih. Njihov broj takodje
odobrava Ministarstvo prosvete i nauke, od kojeg naivno očekujemo ozbiljnu
prosvetnu politiku i planiranje.
Pitam se da li postoje podaci o prirodnom odlivu, odnosno o
onima koji stižu za odlazak u penziju i
shodno tome potrebama za zapošljavanjem mladih nastavnika. Verovatno
postoje u nekim državnim statistikama ili bar u računarima Ministarstva. To, na
žalost, ne znači ništa. Nismo još nijedanput ugledali nešto što se zove
planiranje kadrovskih potreba u obrazovanju, uz uvažavanje demografskih
pokazatelja.
Samofinansirajući su lep izvor prihoda fakultetima i nikoga
nije briga kuda će ti mladi sa diplomama učitelja, nastavnika matematike,
jezika i slično. Mnogi ipak nekako, raznim kanalima udju u škole i onda ubrzo
postanu višak, oni ili njihove starije kolege. To je privid o potrebama,
ustvari jedna vrsta prevare.
Da li se pitamo šta će nam toliko
učiteljskih, odnosno pedagoških (pet) i nastavničkih fakulteta u maloj zemlji
Srbiji, sa očitim demografskim padom. Osim
državnih univerziteta i fakulteta, privatni počinju da osvajaju isti teren
(infromatika, psihologija, umetnost, jezici itd.). Dakle, broj potencijalnih
nastavnika raste.
Koliko je prosvetni sindikalni sektor
osvešćen? Niko ne traži ozbiljnu reformu školovanja budućih nastavnika i
odgovornost države u planiranju potreba. Bolonjski proces je bio šansa da se
mladi diplomci ne nadju na slepom koloseku, da izadju sa studija sa više
profesionalnih kompetencija (diversifikovane master diplome) koje ih ne vode
samo u školu i nastavu.
Po našem starom
dobrom običaju, opet ništa. Ako političari obećaju još neku godinu produžetka
agonije, možda će se na protestu razviti i kozaračko kolo.
