Standardi za nastavnički poziv

Kad već pričamo o nastavnicima, štivo koje sad treba pažljivo čitati jeste predlog standarda znanja , veština i vrednosnih stavova za profesiju nastavnika ( kompetencije) . Prvo što uočavam jeste da autori nisu vodili računa o jeziku i stilu. Bilo bi logično da je pismenost, između ostalog, odlika predlagača ovih standarda. Nezaobilazna odlika dobrog nastavnika jeste pismenost, odnosno negovan i bogat jezik i stil. Izgleda da se to nekako zaboravilo, pa ispada da su pismeni svi koji znaju da čitaju i pišu. Oni poseduju elementarnu pismenost, to je tačno, ali ništa više od toga.

Tvorci teksta standarda za nastavničku profesiju nisu se potrudili ni da uvodno objašnjenje zašto se predlažu standardi učine smislenim i oslobode od činovničkih fraza. Tako nam saopštavaju da je u pripremi standarda korišćen takozvani “процесни приступ, који је један од осам принципа менаџмента квалитета (датих и објашњених у стандарду JUS ISO 9000:2007)” , a koji može da se primeni na posao nastavnika , a na osnovu karakteristika usluga kao što su :

“1) непредвидивост (приликом пружања и примања услуге у току реализације наставног процеса) — процес је тесно повезан са психолошким факторима личности; 2) немогућност стварања залиха (јер се пружање и примање услуга изводе истовремено и сада); 3) мешовитост и различитост (путем уважавања индивидуалних карактеристика сваког корисника и личног погледа на квалитет).
Образовно-васпити рад који остварује наставник, уз ученике главни актер и носилац система образовања и васпитања, у великој мери поседује наведене карактеристике. ”

Posebno sam zadivljena činjenicom da nema zaliha. Nisam baš shvatila ali skoro da pomišljam da je znanje kvarljiva roba ili možda propušteno više ne može da se nadoknadi. Dobijaš ga sad , na ovom času i nikad više. Pitam se da li se iza ovoga krije neka nova koncepcja vaspitnog rada sa decom ili želja da se opseni prostota?

Ima još. Lični pogled na kvalitet. Kakva doslednost! Prvo standardi radi postizanja kvaliteta, neke opšte mere vrednosti, a onda “uvažavanje ličnog pogleda na kvalitet”

I to nije sve. Pošto je nastavnik davalac usluga , očito nedovoljno jasan kao takav, tvorci standarda ga definišu: “Наставник је личност опредељена за наставнички позив, овлашћена и одговорна да остварује циљеве образовања и васпитања, задатке и садржаје прописане законом.”

Drage moje kolege nastavnici sad bar znate da ste nastavnici zato što ste opredeljeni, ovlašćeni i odgovorni. Posebno mi se dopada ovlašćenje. To zvuči tako dobro birokratski i odmah asocira na pečat. Možda će ih biti, ako se neko našali u nekom papiru pisanom na stranom jeziku.

Što se odgovornosti tiče dobro bi bilo da su tvorci naše prosvetne politike takodje odgovrni i to ne samo pred zakonom već i pred ljudima i Bogom. Šteta koju oni mogu da nanesu dalekosežna je.

Ea sad dolazi najbolji deo. Pet kompetencija, maestralnih fraza. Pomenuću samo delove, a preporučujem pažljivo čitanje integralnog teksta predloga standarda radi testiranja zdravlja sopstvenog razuma i pismenosti.

Tako “Наставник познаје и разуме опште принципе и циљеве система образовања и васпитања, а посебно из предметне области која му је поверена…”. Pazite, poverena! Zatim “Наставник поседује знања, вештине, вредносне ставове и способности да анализира постојеће ресурсе, планира активности и ствара услове за реализацију наставе” A resursi su “ljudski, nastavni i obrazovni”, prosvetljuju nas pisci standarda. i da stvar bude tužnija “ ОБРАЗОВНИ РЕСУРСИ – обухватају наставне планове и програме по образовним нивоима (основни, средњи итд.) и предметима; образовну технологију; менаџмент у образовању.” Bez reči sam.

Takodje “Наставник поседује знања, вештине, вредносне ставове и способности да реализује наставни процес.” Pitam se šta su to vrednosni stavovi za realizaciju nastavnog procesa i kako će se oni manifestovati, meriti....? U opisu te kompetencije, autori standarda nisu naveli ništa što bi se moglo naći u kategoriji vrednosnih stavova

I da bi se dosledno potvrdili , autori pišu da nastavnik “користи адекватну наставно-научну методологију и резултате актуелних и верификованих истраживања о образовању и васпитању.” Uh! Da li je moguće da ne razlikuju naučnu metodologiju od nastavnih metoda? A možda je to samo omaška, kao i u upotreba termina koristi za metod koji se primenjuje, dok se sredstvo koristi. Za ovo nije potrebno pedagoško znanje, već bolje poznavanje sopstvenog jezika.

Neka mi neko objasni kako se to vrefikuju istražiivanja o obrazovanju i vaspitanju, e da bismo ih koristili ?

Neću da komentarišem anahronost nastavnih principa koji su se u ovom tekstu našli iz neobjašnjivih razloga. I to nije toliko bitno koliko da je dvadeset ljudi iz prosvete pri čistoj svesti i potpunoj odgovornosti potpisalo ovaj dokument.

Ovo nije kraj. Nastavak sledi. Da ne bi bila samo kritičar, potrudiću se da bar naparvim listu osobina dobrog nastavnika. Jednostavno. Očekujem komentare.

Sažimanje gradiva

Ovih dana razmišljam o čestim promenama zakona o obrazovanju i o brojnim strategijama, mislim papirima nazvanim strategije ili pravci daljeg razvoja koji se direktno ili inidrektno odnose na obrazovanje u Srbiji. Od 2003 do 2009. tri puta pisani i menjani zakoni koji “uredjuju” srpsko obrazovanje. Svaka nova garnitura na vlasti ima svoje vidjenje ciljeva i daljeg razvoja, pa se sve radi ispočetka. Volela bih da me neko ubedi da su svi popravljači prethodnog pažljivo proučili šta to nije valjalo, gde je bila greška, kao i da su izdvojili ono što je valjalo, davalo rezultate, te da su tek onda pristupili svom poslu menjanja i popravljanja za opšte dobro.

U istom vremenskom razdoblju, a sve zarad boljitka, menjani su i nastavni planovi i programi- neki korigovani a neki novi napisani i usvojeni.

I zašto sad to pominjem i kakve veze sve to ima sa sažimanjem gradiva? Pa ima. Ako smo u zakonima, pravcima razvoja i strategijama zdušno podržali model škole koja omogućuje pun intelektualni razvoj svakog deteta, uči učenike da misle i uče, da koriste znanje, da se snalaze u različitim situacijam i tako dalje, nije li anahrono i zapanjujuće da sedam dana vanrednog raspusta zbog gripa iziskuje takozvano “sažimanje gradiva”. Uzgred, ovo kao da je izašlo iz neke vremenske mašine. O sažimanju gradiva sam se naslušala u mojoj veoma dugoj prosvetnoj karijeri, a to se uvek svodilo na mehaničko, makazama izbacivanje nekih lekcija ili delova lekcija da bi se nastavni plan i program “ostvario” ili “realizovao”, već prema afinitetu prosvetnih vlasti za jedan od ova dva termina. I to nije tako strašno.

Strašno je da prosvetni autoriteti ne pretpostavljaju da su nastavnici sposobni da samostalno nadju, shodno svom predmetu, učenicima sa kojima rade i uslovima u kojima rade, način da nadoknade propušteno. Od tih istih nastavnika očekujemo da učenike uče da misle, da budu kreativni, da samostalno uče, rešavaju probleme....

I još nešto. Šta je sa novim modelom kurikulma , zar on ne predvidja dovoljno fleksibilan nastavni plan i program koji nastavnicima pruža slobodu da kreativno pristupaju sadržajima nastave?

Pripremaju se opet novi pravci razvoja obrazovanja, a raspravlja se o predlogu Standarda znanja, veština i kompetencija nastavnika. O tome uskoro.