Укупно приказа странице

14 јануар, 2010

Sažimanje gradiva


Ovih dana razmišljam o čestim promenama zakona o obrazovanju i o brojnim strategijama, mislim papirima nazvanim strategije ili pravci daljeg razvoja koji se direktno ili inidrektno odnose na obrazovanje u Srbiji. Od 2003 do 2009. tri puta pisani i menjani zakoni koji “uredjuju” srpsko obrazovanje. Svaka nova garnitura na vlasti ima svoje vidjenje ciljeva i daljeg razvoja, pa se sve radi ispočetka. Volela bih da me neko ubedi da su svi popravljači prethodnog pažljivo proučili šta to nije valjalo, gde je bila greška, kao i da su izdvojili ono što je valjalo, davalo rezultate, te da su tek onda pristupili svom poslu menjanja i popravljanja za opšte dobro.

U istom vremenskom razdoblju, a sve zarad boljitka, menjani su i nastavni planovi i programi- neki korigovani a neki novi napisani i usvojeni.

I zašto sad to pominjem i kakve veze sve to ima sa sažimanjem gradiva? Pa ima. Ako smo u zakonima, pravcima razvoja i strategijama zdušno podržali model škole koja omogućuje pun intelektualni razvoj svakog deteta, uči učenike da misle i uče, da koriste znanje, da se snalaze u različitim situacijam i tako dalje, nije li anahrono i zapanjujuće da sedam dana vanrednog raspusta zbog gripa iziskuje takozvano “sažimanje gradiva”. Uzgred, ovo kao da je izašlo iz neke vremenske mašine. O sažimanju gradiva sam se naslušala u mojoj veoma dugoj prosvetnoj karijeri, a to se uvek svodilo na mehaničko, makazama izbacivanje nekih lekcija ili delova lekcija da bi se nastavni plan i program “ostvario” ili “realizovao”, već prema afinitetu prosvetnih vlasti za jedan od ova dva termina. I to nije tako strašno.

Strašno je da prosvetni autoriteti ne pretpostavljaju da su nastavnici sposobni da samostalno nadju, shodno svom predmetu, učenicima sa kojima rade i uslovima u kojima rade, način da nadoknade propušteno. Od tih istih nastavnika očekujemo da učenike uče da misle, da budu kreativni, da samostalno uče, rešavaju probleme....

I još nešto. Šta je sa novim modelom kurikulma , zar on ne predvidja dovoljno fleksibilan nastavni plan i program koji nastavnicima pruža slobodu da kreativno pristupaju sadržajima nastave?

Pripremaju se opet novi pravci razvoja obrazovanja, a raspravlja se o predlogu Standarda znanja, veština i kompetencija nastavnika. O tome uskoro.

2 коментара:

  1. Сажимање сам схватила као опште место у ситуацијама непогода, од недостатка грејања, лажних дојава о бомбама, семинарима до граничних - бомбардовања, ратова и сл. Мора министар нешто рећи, па каже - сажимање.Постоји и други, сличан израз - редукција знања. О томе се ради код нас и без сажимања градива. Флексибилан наставни план у коме би били дефинисани само исходи будућност су за нас. Нисам сигурна ни да би то било добро. Када је пре пар година само промењена терминологија у програму српског језика, па више није било домаће и школске лектире, него само лектире, једна учитељица'ладно избацила лектиру коју ученици читају код куће. Каже - нема тога више. Бадава је питали како мисли да постигне циљ да се деца упознају са антологијом, рецимо... Шта је брига за циљеве, она се држи прописаног садржаја. Наишла сам негде на педагошко схватање креативности које ми се свидело - креативност је највиши степен разумевања ученог. . Код нас ученици не разумеју шта уче,а ни наставници баш не разумеју шта раде. И кад имају слободу, они траже само нове обрасце у које би се свели. Погледајте на шта се своди тзв. активно учење- 5 образаца који као гарантују креативност (драматизација, суђење, интервју, укрштене речи, актуелизација. Слично је и са описним оцењивањем. Уместо 5 оцена већина је направила пет синтаксичких категорија, и то користи. једну форму заменили другом. Сви се буне против папира и бирократије. Није папир формализам, ма колико нам га тражили, и ма шта у њему морали писати. Формализам је у глави. Креативном духу формализам на папиру само служи као изазов да га савлада, унесе му смисао.

    ОдговориИзбриши
  2. На жалост, то "сажимање" раде многи наставници и без изненадних распуста и без савета министра да то раде. То сажимање није увек избацивање мање важних чињеница или изостављање задатака "са звездицом". То је често и нехотично сажимање које долази услед нестручности наставника, услед појаве да наставници (нарочито они којима се струка развија брзо, рачунарство на пример), па и не знају шта има ново и шта треба рећи ђацима. Сажимање с еврло често ради из лењости или недостатка контроле. Или, чест пример, наставници предају бесомучно гомилу градива, без икакве повратн еинформације, неколико недеља, па онда "студентски" - тресну писмене вежбе. Гомила кечева, па онда поправкине поправке поправак док наставник не схвати да више нема времена и онда снизи критеријум и "сажме" градиво неопходно за тако жељену двојку...
    Питам се, онако "штреберски", ако је већ савест ретка појава, где су надзорници, инспектори, школски педагози, који би морали да примете овакве појаве и спрече деградацију школе?

    ОдговориИзбриши