Deda Mraz je deci ove kao i svake
nove godine delio razne poklone, one koje su odrasli hteli i mogli da im kupe,
a ponekad i one koje su deca želela. Bilo je tužne, gladne i promrzle dece ali
oni nisu bili zgodni za medijiski glamur.
Autori jedne zabavne televizijske emisije, na nacionalnoj srpskoj frekvenciji, potrudili
su se da u novogodišnjem programu obraduju neke klince i neke mame i tate. Bilo
je šarmantno - igračke, lopte, patike, majice pa čak i veoma vredan lični
poklon voditelja programa detetu sa posebnim potrebama. Možda je mnogima promaklo da nije bilo sponzora za dete sa posebnim
potrebama. Reklo bi se mali, tužan detalj. Odslikava nas, nažalost.
Razlog za ovaj post je ipak nešto drugo : zelena školska tabla. Učenici jedne osnovne škole u Srbiji u kojoj
nikad nije bilo bolje, po rečima političara, imali su, zajedno sa učiteljicom,
želju da im Deda Mraz donese zelenu školsku tablu koja nije masna da bi mogli da vide šta na njoj piše. Da, dobro
ste pročitali «nije masna »,
Elem, dobiše oni nemasnu tablu i na veliku radost učenika
i učiteljice sve se napisano lepo vidi. Snimi to televizijska ekipa a ja
verujte ostadoh zapanjena. Pa ko je pobogu školi nabavio tablu koju je neko
ofarbao masnom bojom ? Je li to preko tendera, pa je bila najjeftinija
ponuda ili je nestručno prefarbana stara školska tabla ? Bilo kako, ne
zaboravite da smo u 21. veku i da je njihova želja tuga pregolema. Pametne školske table odavno su osvojile škole širom
sveta, pa stigle i u takozvani « treći svet ».
Koji smo mi to svet kad je nemasna školska tabla, najstarije školsko pomagalo, tako nedostupna da mali osnovci mole Deda Mraza za pomoć?
Nemam komentar. Možda neko od vas ima.