Škola je dosadna , nastavnici ne vode računa o našim interesovanjima i potrebama, kažu učenici kad ih novinari intervjuišu. Učenici su sve manje zainteresovani, nisu motivisani za učenje, kažu nastavnici. Istraživači potvrdjuju nizak nivo motivacije za školsko učenje. Problem postoji, ali ga svako tumači iz svog ugla. Pitanje je da li je škola stvarno danas toliko loša ili je nešto sasvim drugo po sredi?
To što mladi jasno i glasno kažu da su nezadovoljni školom jeste znak. Medjutim čitanje tog znaka mnogo je složenije od odnosa nastavnik-učenik-program i tumačenje treba tražiti izvan školskih zidova. Reč je o novom kulturnom obrascu. Mladost je imperativ vremena.Mediji konstruišu stvarnost. Sistem vrednosti je u haosu.
Mladost, u ovom slučaju adolescenti , impulsivno uspostavlja kriterijume za lepo, zanimljivo, korisno - počev od mode do vrednosti. Inspirišu ih neposredno okruženje i medijski posredovano iskustvo. Ovo prvo im sugerira da škola nema mnogo smisla jer se do lagodnog života ne dolazi znanjem i trudom već politikom i nečasnim poslovima, koji odavno nemaju negativni predznak.
Mediji deluju dvojako: načinom izražavanja i sadržajem. Kondenzovani jezik medija, kratke forme i tehnološka brzina prenošenja i pretraživanja informacija privlačni su jer ostavljaju mnogo više slobodnog vremena od čitanja romana nekog klasika. Headlines-kratke udarne vesti informišu o svemu što je značajno. Kratko, brzo, ubedljivo. Internet sadrži svo "znanje" sveta i opet brzo dostupno sažeto i na prvi pogled pouzdano. Redukovani komunikacioni kod verbalni i vizuelni obrasci su po kojima se SMS generacija odredjuju prema školi. Sadržaji medija promovišu lakoću sticanja dobara, ružičast život uz velike šoping centre, agresivno rešavanje konfliktnih situacija, fizičku snagu iznad umne, dovitljivost iznad moralnog, a o školi se govori samo kad vest ima karakter senzacije, po pravilu skandala.
Šta činiti da sistematsko sticanje znanja i škola dobiju pozitivan predznak?
Bravo, slažem se sasvim. Tek sada vidim u čemu se sve slažem sa G.
ОдговориИзбришиZindović, mada sam to znala i pre, ali evo stalno se potvrđuje. Nešto
slično sam tvrdila na B92 skoro, u povodu valjda istih ovih nalaza.
Rakla sam da nije važno više znati, već predstaviti se i da je to ono
što "prodaje" stvar, a ne znanje. Zato nema ljudi na prirodnim naukama,
ali ih ima na različitim vrstama menadžmenta, dok budu imali šta da
prodaju...a onda nastaje kolaps i to se već vidi jer EU traži da
istraživaci nadju način kako da mladi opet pocnu da upisuju prirodne
nauke.
itd...u suštini ista prica.
Nevolja je sto su deca koliko i nastavnici, posebno ovi mladji, i sami
produkti takvog drustva. Ni nastavnici ne citaju, retko su zainteresovani
i retko vole svoj predmet i mlade.
Jasmina Šefer
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиДовитљивост изнад моралног је најјачи узрок из листе пописаних контраста обрнутог система вредности. Кад све лако добијеш, наравно да ти је досадно. Није школа досадна само зато што је напољу игра без престанка, на медијима лакоћа и узбуђење, него и зато што данас у ОШ има 20% вуковаца, од којих неки на квалификационом испиту за упис у средње школе имају по пар бодова из математике (ако не препишу).
ОдговориИзбришиНикад млади нису сами криви, јер те је генерације неко обликовао, а не може за све бити крив Слоба Милошевић и рат 90-их. Имају та деца и родитеље и наставнике. Морал наставника такође се променио. И код наставника преовладала је довитљивост. Једни се довијају тако што су одустали: дају 5% својих капацитета, а не траже ни толико. Други саможиво покушавају да понуде деци нешто што ће се њима свидети, а не што ће користити, ни њима, а камоли друштву, човечанству. Такве смо раније сматрали неспособнима и исфрустриранима, јер им непрестано треба потврда да су занимљиви, вољени, прихваћени, популарни, а данас се сматрају креативнима. Они се, наравно, досетили којекаквих радионица, метода за хендикепиране, технолошких иновација, бодрења и навијања, играња... где се као ради нешто, али је ефекат – млатарање рукама и брбљање без смисла. То је наставник, који не зна основне ствари из педагогије и методике (некад је питање и сама струка), али, попут младих, очас нађе какву занимљиву анкету или инстант-идеју на сајтовима за наставнике као иновацију; какав згодан програмчић за заобилажење истинског наставног садржаја, какав форум на ком ће стварати лажну слику о себи...
Родитељи су посебна прича, тако да се слободно рећи да данас родитељи или запусте или презаштите своју децу. Нема оптималне средине. Уз то, закон им дозвољава да се упетљају чак и у стручне ствари школе. Ако смо се сложили да морала нема, тј. да је замењен довитљивошћу, можемо замислити како се родитељи довијају да оправдају часове, издејствују боље оцене... Једном речју, полураспад полусистема.
Da li mediji? Sve polazi od nas, mediji, škole. Da li se dovoljno menjamo? Da li investiramo u sebe. To je jedini kapital koji je u našim rukama. Da li naša uverenja i stavove preispititujemo, šta činimo(svako, uža ili šira zajednica) da naš sistem znanja bude kvalitetniji?
ОдговориИзбришиДовитљивост изнад моралног је најјачи узрок из листе пописаних контраста обрнутог система вредности.И ја се слажем са вама.
ОдговориИзбриши