Kompetencije

 I dalje o predlogu standarda za profesiju nastavnik

Pokušaj da se utvrde i definišu profesionalne kompetencije koje svaki nastavnik treba da poseduje , opravdan je u principu. Zašto kažem u prinicpu? Zato što bi taj segment prirodno bio sastavni deo ozbiljne i celovite politike obrazovanja , u delu posvećenom nastavnom kadru. Takvu politiku još uvek nemamo, mada će mnogi reći da ona postoji, odnosno da razne deklaracije, koncepcije, programi, zakoni, po pravilu nekoherentni,  predstavljaju  nacionalnu politiku obrazovanja.   Kada su nastavnici u pitanju , ta politika bi trebalo da jasno definiše planiranje potreba, način regrutovanja za rad u prosveti, vrstu i očekivani kvalitet njihove inicijalne pripreme, vrste znanja, veština i sposobnosti koje svaki aspirant za rad u obrazovanju treba da poseduje: naučne, pedagoške i socijalne.  Zatim, da uspostavi funkcionalnu vezu izmedju  inicijalnog obrazovanja i usavršavanja u praksi ( profesionalni razvoj), da, ništa manje važno, utvrdi mehanizme socijalne i profesionalne promocije i evaluacije nastavničkih postignuća, kao  i da predvidi sistem stalne profesionalne podrške.  Ovde se već nazire pitanje kompetencija. Čijih? Nastavnika, ali pre svega planera obrazovanja, donosioca odluka u obrazovanju, onih koji prate i vrednuju rad nastavnika, univerzitetskih profesora  koji pripremaju  buduće nastavnike, stručnjaka koji im nude programe stručnog usavršavanja.

 I još nešto, veoma važno,jeste pitanje  nacionalnih ciljeva obrazovanja,  koji bi, ako su jasni i realni bili putokaz za politiku i akciju.

Očito, problem je mnogo kompleksniji, pa se pitanje utvrdjivanja nekoliko kompetencija ad hoc  može učiniti beznačajnim.  Na žalost nije, čak i ako se predlog standarda ( komptencija ) za nastavničku profesiju  u ovom trenutku potpuno odbaci. 

Šta su standardi , a šta kompetencije i šta se u ovom predlogu  podrazumeva pod njima, nije jasno. U spisku referentne literature vidimo da je radna grupa koristila strane izvore , kao što su New Jersey Professional Standards for Teachers  (bukvalno: Profesionalni standardi za nastavnike u Nju Džersiju) , a kad se taj izvor pažljivo pročita onda vidimo da su u pitanju očekivana neophodna znanja, veštine i sposobnosti, a sve to u skladu sa standardima koji se odnose na školski  kurikulum i nacionalnim profesionalnim standardima, generalno. Drugim rečima kakav treba da bude jedan dobar profesionalac, pa i nastavnik  a sve u cilju dobre prakse. Jasno!  Da su ovi naši bar preveli kako treba i prepisali:

 http://www.state.nj.us/education/profdev/profstand/standards.pdf).

 

Pet kompetencija koje se nalaze u predlogu o kojem pišem već treći put, nemoguće je kritički analizirati i popravljati Njihov opis je skup fraza koje uglavnom počinju sa “poznaje” i « razume », plan, propise, sistem i tako dalje i to sve u kranje formalnom birokratskom maniru. Evo primera iz opisa  ključne kompetencije (1) , a koja glasi:  “Наставник познаје и разуме опште принципе и циљеве система образовања и васпитања, а посебно из предметне области која му је поверена, способан је да их остварује у настави и доприноси њиховом развоју.”

Autori predloga nam objašnjavaju da ova kompetencija ( šta li je već ovako definisana), izmedju ostalog podrazumeva da nastavnik poznaje nastavni plan i program svog predmeta . da razume povezanost ciljeva zadataka , ishoda, sadržaja, metoda i tako dalje. A odmah zatim da,   poznaje konvenciju UN o dečjim pravima, da primenjuje principe ravnopravnosti, razume značaj informacionih tehnologija i konačno da se lepo ponaša , oblači i “primenjuje gramatiku i pravops” srpskog ili drugog jezika.

Potpuna zbrka. Nikome nije palo na pamet da bar pokuša da nabroji šta je to što svaki nastavnik  treba da zna i ume kako bi svoju naučnu disciplinu približio učenicima, kako bi ih zainteresovao, uveo u logiku predmeta i pomogao da  steknu  funkcionalna znanja, da ovladaju odgovarajućom naučnom pismenošću.

Koja su to pedagoška znanja i  veštine koje svaki nastavnik treba da poseduje, a koje socijalne kompetencije, a sve zarad stvaranja škole u kojoj dete može da razvija sve svoje   potencijale, da uči da uči, da stiče znanja i veštine potrebne za dalje učenje i praksu, za razumevanje sveta koji ga okružuje. Umesto toga, čitamo fraze o poštovanju ravnopravnosti. Pa kad smo kod toga, onda treba govoriti o socijalnim kompetencijama nastavnika (veštini komunikacije, ponašanju kojim emituje tolerantan i pozitivan stav prema svima, empatiji, demokratskom dijalogu  i tako dalje).

I još nešto, standardi učeničkih znanja i veština, kao i ciljevi obrazovanja treba da čine  referentno polje za definisanje profesionalnih znanja i veština  nastavnika, kako opštih, tako i specifičnih.

Da završim sa ovom temom, tvrdim da je prvi i najvažniji korak ka   visokim profesionalcima u obrazovanju temeljna reforma univerzitetskog obrazovanja budućih nastavnika.