Ne mogu da odolim a da ne postavim citat, uzet iz teksta predloga standarda za nastavničku profesiju, kojem je posvećen prethodni post. Podvukla sam ( bold) deo teksta koji se odnosi na "vrste nastavnih metoda koje se koriste u nastavi" , kako piše u pomenutom predlogu. Najviše mi se svidjaju obaveštajne metode, mada me nista manje nisu "obradovale" logičke i stručne. Tvorci teksta u pojmovniku koji prati predlog kompetencija objašnjavaju da su obaveštajne zapravo komunikacione metode. Pitam se šta je njihov specifikum? Pretpostavljam da su to metode koje se koriste u pružanju novih informacija učenicima. A kako se to može odvojiti od logike i struke nije jasno. Još manje je jasno gde je logika ove podele.
Znači li da logike u nastavi ima samo onda kad nastavnik prmenjuje "logičke metode"? I kada metode treba da budu logičke, a kada to nije neophodno?
A onda sav ovaj bućkuriš u "saznajnim korelatima", koji opet čine "bogatu i složenu nastavnu metodologiju" . Bravo!
Da li je moguće da su ovo potpisali ljudi koji rade u prosveti, izabrani na nekom konkursu, valjda po profesionalnim kompetencijama? Mogu samo pretpostaviti da im je kolektivno znanje stranih jezika tanko (valjda su odnekud prepisivali ili, ne daj Boze, sami stvarali) , a pedagoško nikakvo.
Evo citata:
"НАСТАВНЕ МЕТОДЕ су водећи чиниоци наставног рада, који моделују понашање свих учесника у настави. Оне се успостављају према начинима општења, врстама мисаоне де-латности и начинима стручног приступа градиву. Отуда потичу и три врсте наставних ме-тода које се користе у настави: обавештајне (комуникационе), опште (логичке) и стручне (специјалне). У свакој врсти је мноштво посебних метода, које се у пракси здружују у са-знајне корелате и чине врло богату и сложену наставну методологију."
Нема коментара:
Постави коментар