Kako to rade Belgijanci

Preko sto hiljada ljudi na ulicama demonstrira zbog najave zamrzavanja plata i odlaganja odlaska u penziju. Odlučno, hrabro, solidarno, Samo zbog najave.

Naši prosvetni radnici ne mogu da se  slože, nerazumno podeljeni u  brojne sindikate, vodjene interesima sindikalnih mešetara, da svi , baš svi stupe u štrajk.  Čak im se  i ovaj zbunjeni i zgranuti ministar prosvete na neki način izruguje. Šta znači njegova izjava da je štrajk “bespredmetan”? Ništa. Može da priča šta hoće i nije mu neprijatno. Nastavnici malkice štrajkuju pa malkice rade, a najviše se mire da im rade šta hoće.

Povremeno se neko seti da nam je obrazovanje sve gore, a kako ne bi bilo. Tihi štrajk, poznati naš metod  po principu « baš me briga, ne mogu da me plate toliko malo koliko ja malo mogu da radim » i loše naravno. Nedostatak gradjanske hrabrosti, masovnih protesta, sve ostavlja u sivoj, nevidljivoj zoni i nikad neće dovesti do promena.  

Ako nećemo da se ugledamo na Belgijance, mi kojima su zavukli ruke u poluprazne džepove, zaposleni i penzioneri, ugledajmo se bar na advokate, bez obizra imamo li primedbi na njihovo ponekad nečasno ponašanje  i njihove zarade. Gradjanska hrabrost je ono što u takvim sučajevima najviše vredi, a nama je tako neophodna.

Tiha sabotaža u prosveti ima dalekosežne posledice, nije samo reč o gubljenju hrabrosti, ugleda, integriteta. Loše škole stvaraju loše i neodgovorne stručnjake, neznalice i nesavesne ljude, a onda se njima lako manipuliše. Nesavesni i korumpirani profesori su sastavni deo.

Desi vam se tako da vam lekari greškom izvade slepo crevo, raspore vas ko Cara Murata, potom ako naslutite da su pogrešili priznaju da je vaše slepo crevo kolaterlana šteta, drugo prećutkuju i kriju, ljute se ako ih pitate, a završili su fakultete često sa  desetkama. Nje li to poraz prosvete ? Nije li osim neznanja nešto gore ? Milsim  na etiku, na odgovornost, na profesionalnu čast, na svest o tome da se loše znanje i površnost, da ne izgovorim neodgovornost, svete naciji na duge staze. I nije samo u zdravstvu, tako je u svim oblastima. Pa ne može nam biti bolje ako nas rajinski mentalitet (povijenu glavu sablja ne seče) i loše obrazovanje bez vaspitanja drže uplašene od pobune, od borbe, ne samo za sebe, nego za opšte dobro bez kojeg nema ni pojedinačnog, što bi novokomponovani evropejci rekli “benefita”.

A evropski put, mantra, magla od koje kao da smo oslepeli pa ne vidimo kako se ljudi u Evropi bore za svoja prava, kako čuvaju svoje dostojanstvo i onima na vlasti kažu da ne mogu da rade šta hoće.