Eto nama novih i
mladih ministara prosvete i sporta. Reklo bi se da su izabrani zbog izuzetnih
kompetencija i entuzijazma, želje da nam
obrazovanje stvarno postane bolje, bar malo bolje. Ne sumnjam u njihovu
uverenost u sopstveno znanje i
sposobnost da to postignu. Uostalom, zašto bi sumnjali u sebe kad kod nas svako
može da bude ministar.
Radoznala i stalno
upitana kako da nam bude bolje, počnem pažljivo da čitam i slušam njihove
intervjue u medijima i saznajem najblaže rečeno zabavne stvari. Tako prvo ministar sporta podržava izradu
udžbenika za fizičko vaspitanje. Za vežbanje
bubanja pretpostavljam. Kad već nemaju sportske terene u školskim dvorištima
niti salu ili bar neki koš, tamo u provinciji, pa „neka jašu konje“, mudro
savetuje bivši vaterpolista. Čije, gde, kako, nije bitno. Zvuči tako engleski,
evropski. Valjda mu je to bila namera.
Uskoro, čusmo i mudre izjave novog ministra prosvete. Sa
odsutnim pogledom, zagledan u budućnost, prvo nam je objasnio da udžbenici nisu toliko važni jer
deca danas mogu i treba da uče preko interneta, „on je jeftiniji od toaleta“,
kaže. Izgleda da su napojnice baba
serama povećane što, priznajem, nisam znala, pa je odlazak u javni toalet
skuplji od pretplate na internet , o kupovini računara da ne govorim niti o sadržaju
i jeziku interneta. Možda je mislio na popravku i gradnju školskih toaleta, tamo gde ih nema, ko to zna? Teško je dokučiti misli naučnog uma.
Potom nam narečeni ministar objašnjava da smo svi krivi za probleme u obrazovanju, što je savršena komunistička floskula, da deca treba da dolaze u školu sa spiskom zahteva u pogledu znanja, da roditelji treba da se zapitaju da li bi svoju decu zaposlili u sopstvenim preduzećima i sve to tako vrlo ozbiljno. Biće da nas vidi kao magarce ako nismo konji koje njegov kolega nudi kao sportsku aktivnost.
Potom nam narečeni ministar objašnjava da smo svi krivi za probleme u obrazovanju, što je savršena komunistička floskula, da deca treba da dolaze u školu sa spiskom zahteva u pogledu znanja, da roditelji treba da se zapitaju da li bi svoju decu zaposlili u sopstvenim preduzećima i sve to tako vrlo ozbiljno. Biće da nas vidi kao magarce ako nismo konji koje njegov kolega nudi kao sportsku aktivnost.
Nije izostalo ni
udvaranje nastavnicima „oni su naša elita“, ali elita ne sme da štrajkuje.
U medjuvremenu učenici
neka jašu konje, kuckaju na svojim
tabletima i ajfonima i zdravo se
obrazuju. Zemlja pokrivena internetom. Garantujem da će se tome radovati. I još nešto, problem školskih toaleta će nestati sa dnevnog reda, pa tu je priroda.
Šta ćemo sa našom intelektualnom elitom, ne znam.
Šta ćemo sa našom intelektualnom elitom, ne znam.
Нема коментара:
Постави коментар