Kvalitet obrazovanja je jednako kvalitet života.

Ministarstvo prosvete i nauke najavljuje da će već sada početi, ili je već počela priprema učenika, čitajte dril, za naredni PISA test preko kojeg se osposobljenost naših učenika za primenu znanja poredi sa evropskim.

Ne mogu da verujem da nije jasno  da uspeh na tom testu nije i ne treba da bude cilj već da je on pokazatelj cilja i kvaliteta obrazovnog sistema. Šta znači pripremati za uspeh na bilo kom testu provere znanja, sposobnosti, funkcionalne pismenosti ili šta već? Znači, zapravo praviti lažnu sliku. PISA test , nacionalni maturski testovi ili bilo koji drugi treba da pokažu, pre svega, kakvo je obrazovanje, da li su mu cilj i aktivnosti  valjane, a ne gde smo na lestvici u odnosu na Finsku, na primer. Uzgred, u odnosu na zemlje kao Finska nismo nigde. Nije ni to nevažno ali nije suštinski bitno. Već godinama samo gledamo na kom smo mestu, da bi se prvo malo iskukali, a potom ako malkice skočimo na toj mernoj skali hvalili i opet nastavili  po starom.  Onda se malo bavimo školskim programima i raznim koncepcijama i to je to. Kad se približi testiranje, opet dril učenika - pravimo dimne zavese.

Pa kako do stvarnog uspeha na tim famoznim testovima? Nikako dok  stvarano ne reformišemo, odnosno temeljno promenimo, kadrovski, organizaciono, kulturno i svekoliko mnogo toga u zemlji. Kvalitet obrazovanja, odnosno kvaliet obrazovnog sistema je suštinski problem i od njega zavise sva takmičenja, merenja, napredak privrede, sve. 

Za početak, pripremanje stručnjaka za rad na svim nivoima obrazovnog  sistema treba temeljno preispitati i promeniti. Kod tih ljudi je ključ valjanog obrazovanja. Naša deca će postati funkcionalno pismena po svetskim merilima, ako su ta merila baš prava, samo onda kad duh njihove škole bude prožet idejom da su znanje, umeće, život i blagodet svakog čoveka nešto bitno i nerazdvojivo. Za to su potrebni novi ljudi sa bogatom opštom kulturom, pismeni, ljudi koji sumnjaju u svoje znanje, radoznali, kreativni i svakako posvećeni obrazovanju mladih.

Često zaboravljamo gde smo, ko smo, koji nam je obrazovni nivo, koja su nam kulturna obeležja, nasledje, vrednosti, te da se sve ne može presaditi, a posebno ne može primiti iz drugih kultura, kao što se naše dimne zavese ne mogu preneti kod onih sa kojima hoćemo da se poredimo. 

Možda bi prvo kvazi intelektualce i Šojiće trebalo najuriti iz naše prosvete