Укупно приказа странице

09 децембар, 2014

Zidne novine i transparenti

Oni koji dugo pamte znaju šta su zidne novine i čemu su služile. Za mladje evo nekoliko bitnih podataka. Bile su prethodnica socijalnih mreža. Tekst i slike, obično na velikim formatima papira za pakovanje, takozvani pakpapir, postavljani su na vidnim mestima, u holovima i hodnicima škola i fabrika. Služile su da se neki i neke aktivnosti pohvale, a neki pokude. Poruka se nije prenosila planetarno već lokalno, ali je bila veoma važna. Zidne novine su imale veliki socijalni i moralni značaj medju socijalističkim trudbenicima i poslenicima. Pozitivna poruka, pohvala, davala je izvesne prednosti tako istaknutim pojedincima. Pokude su bile takodje upućene pojedincima i nije im se baš najbolje pisalo. Pokude i pobune na račun državne uprave, vlasti, nije bilo jer je prećutno bilo nedopustivo. Nije ni štrajk bio prihvatljiv,  ako ga je bilo sporadično završavao se odama rukovodećim kadrovima tamo gore jer oni nisu znali šta narodu rade oni dole...

Onomad, naš bizarni ministar prosvete lepo uputi prosvetne radnike u štrajk bez štrajka navodeći kao primer transparente. Eto, nosite transparente, kaze on, i preko njih izrazite svoje nezadovoljstvo. To bi otprilike moglo da izgleda ovako: „Plate su nam male“, „Molimo vas nemojte ih više smanjivati“. „Znamo da je naš ministar nemoćan ali mu odajemo priznanje što nas razume“ i slično. Ako izadju na ulice i nose transparente to je ipak štrajk. Zar ne? Dakle, zidne novine. Oblepite škole  i napišite i po neki grafit koliko da se približite novim medijima komunikacije.  Mogu vam i učenici pomoći  na društvenim mrežama. Eto tihog, otmenog načina pobune, pardon štrajka.  Nema smisla da se derete po ulicama, da deca gube časove i konačno uznemiravate ministra i njegove kolege toliko zabrinute za budućnost svih nas. I još nešto, nije u redu da sada kad samo što nismo procvetali od uspeha i napretka, mediji prenose tako potresne slike nezadovoljstva, a lepo je rečeno biće teško, strpite se za godinu, dve, tri... Bože moj, šta je to prema večnosti za one koji prežive fizički i psihički.  Konačno, radujte se kad vidite kako su mladi i fensi, od odela do naočara, kako su blagoglagoljivi. To su stvarno lepe slike, optimističke, da ih čitav svet poželi, mislim na ministre.


Jeste li čitali skoro ili ikad Radoja Domanovića? Preporučujem Stradiju.

Нема коментара:

Постави коментар