Funkcionalno nepismeni ili funkcionalna panika?

Novi medijski hit : Skoro polovina stanovnika Srbije funkcionalno nepismena!  Nema štampanih i elektronskih medija koji o tome ne izveštavaju, sve uz učešće stručnjaka ili kvazi stručnjaka, svejedno. Kako se došlo do podatka od 50% funkcionalno nepismenih ne zna se. ČIje su  to aproksimacije ne zna se,  ali je problem  za javnu brigu baš dobar. Trajaće još malo pa će otići u zaborav  kao i odliv mozgova, kao i mnogi drugi stvarni ili prenaduvani problemi naše prosvete.

Sigurno je da je značajan procenat stanovnika ove zemlje funkcionalno nepismen ako se pod tim podrazumeva sposobnost korišćenja informacija, predstavljanja sebe radi  ostvarenja nekog prava, razumevanja raznih javnih dokumenata i procedura, jednom rečju pismenost neophodna za uspešno funkcionisanje u društvu .  Tačno je da je reč o veštinama koje bi škola trebalo da razvija a da to u punoj meri ne čini. Reč je o veštinama upotrebe znanja, počev od pisanja, čitanja  i govora do upotrebe novih tehnologija za dobijanje podataka. Reč je takođe  o interpretaciji i korišćenju pročitanog i saopštavanju željenog.  Nije samo škola ta koja treba i može funkcionalno da opismenjava stanovništvo, to treba da čine i sve javne službe svojim načinima obaveštavanja, mediji i razne društvene organizacije.  Reč je zapravo o prosvećivanju koje smo odavno zaboravili,  a  to je posebna priča.

 Ono što me sada interesuje jeste da li iza paničnih izjava o funkcionalnoj (ne)pismenosti  stoje  precizno definisan pojam i pouzdano utvrdjen podatak ili su to, po ko zna koji put, izjave u funkciji promovisanja nekih poluprofesionalnih i političkih interesa. Da li je ova nova panika u funkciji usvajanja, na sva zvona najavljene nam, ko zna koje po redu, nove strategije razvoja obrazovanja ?

 Bilo bi dobro da znamo koji su to pokazatelji funkcionalne nepismenosti proveravani ( a mogu biti raznovrsni) na kom broju stanovnika, kada i kako.  Da li je neko uradio temeljno snimanje funkcionalne pismenosti stanovništva Srbije ili je do zaključka došao po slobodnim  procenama koje su i do sada bile osnova   naših reformi i strategija.  S obzirom da nikad pouzdano nismo znali gde smo, kakvo  je  stvrano stanje u prosveti i u ekonomiji, šta nam zaista treba a šta možemo, rezultati velikih reformskih i startegijskih poduhvata su ugalvnom bili veliko BUĆ. 

I što je najgore, čak i da je sve tačno i pouzdano trajaće briga i akcija  taman onoliko koliko je vest zgodna za naslovne stranice medija.