Jeste li bedni ili vam je samo teško ?

Kaže ministar  ovdašnji i sadašnji da se ne slaže sa konstatacijom da živimo bedno. Teško jeste, veoma teško ali nije beda kaže on sa osmehom superiornog čoveka, pobednika u svakoj debati. Što se tiče nastave istorije, nastavnici će se već nekako snaći da objasne novi stav prema četnicima i partizanima. Jeste da je to još u sferi politike, ali bože moj…Odmah potom njegov nadredjeni  izjavi da imamo dva miliona gladnih  te da nas nikl može spasti, ako njegovo vadjenje nije opasno. Ako je opasno nećemo. Šta ćemo sa gladnima ne zna se.  Nismo bedni al smo gladni, to nije isto  zar ne ?

Sad nam pokazuju školske zgrade u bednom stanju, škole bez toaleta, kao da  je to novo. Takoreći do juče išli su u takve škole, a kad su se peli na lestvici političkog uspeha nisu imali vremena da se njima bave. Dobro, šta sad? Još nisam čula šta će to da urade da škole budu lepše, zdravije, bolje opremljene, mislim konkretno, osim da je to stvar lokalnih zajednica. Ove potonje se već žale da su zbog nove fiskalne politikle ostale bez para. Veselo.

Nismo sigurni hoćemo li u Evropu ili nam  je ovako sasvim dobro, svoj na svome dedovskom i pradedovskom, a oni nisu imali toalete nego, zna se, iza kuće.

Malkice bismo ipak u Evropu ali ne mnogo, ne toliko da nam zabrane da pečemo rakiju u svom dvorištu, a taman smo dobili šljivovicu nacionale.  A ono malkice je i uvodjenje dvojezične nastave ( srpski-francuski) u Pirotu. Taman pomislite da je to civilizacijski korak napred, kad ono francuskom proizvodjaču automobilskih guma treba radna snaga koja će razumeti šta im šefovi naredjuju. Nije važno, napravićemo mi od toga još jedan uspeh naše sjajne nam prosvete.

Nisam protiv dvojezične nastave, naprotiv. Obećavaju i školovanje naše dece u Francuskoj. Lepo. Rastuži me ipak podatak koji ide uz tu vest, a to je ona francuska fabrika.

Ne sekirajte se, ako sačuvate razum beda vam ne može ništa, bar ne odmah.