Čitam ovih dana izjave o tome kako Bolonjsku deklaraciju nismo primenili kako treba i do kraja, da je prolaznost na ispitima niska, da postoje profesori zbog kojih studenti produžavaju studije po dve tri godine. Ništa novo. Medjutim, ipak je čudno da se na te probleme žale oni koji su zaduženi da ih rešavaju a i sami su profesori na fakultetima. Rektor Beogradskog univerziteta kaže da bi on da ima moć suspendovao profesore kod kojih je izrazito niska prolaznost na ispitima. Zar nema baš nikakvu moć, zar ne postoje mehanizmi koje bi mogao da pokrene, a koji će učiniti da dekan Geografskog fakulteta, na primer, suspenduje profesorku koja obara studente zato što ne znaju koliko smo ovaca imali 1939. godine, a koliko je svinja nestalo u II svetskom ratu i slično? Studenti se već duže vremena žale. I to je to. Niko ne reaguje. Kad smo kod Geografskog fakulteta još jedna neverovatna priča. Predmeti psihologija i pedagogija prebačeni su u izborne, opet niko nije reagovao, a sa tog fakulteta oko 80% studenata ode u nastavu, odnosno zaposle se kao profesori geografije.
Predsednica Prosvetnog saveta, profesor Univerzietata daje intervju koji bih potpisala, sa jednim ali i nekoliko znakova pitanja. Zašto fakulteti nisu stvarno reformisali studije već su svoje glomazne predmete iscepkali u više malih, jednosemestralnih u kojima se sada iste stvari ponavljaju. Isto samo malo drugačije. Ne znam da li je fakultet na kojem predaje predsednica Prosvetnog saveta uradio isto, ali sam sklona verovanju da jeste. Koliko su profesori studentima na raspolaganju posebna je priča a kako se uvek igramo nedovršenih reformi stara je priča.
Ko u ovoj zemlji ima nadležnost, kredibilitet, moć da uredi neke stvari u obrazovanju, ovog puta u visokom ? Izgleda niko, a svi se ljute i sede na svojim pozicijama, ubdejeni valjda da tako poštuju demokratski princip nemešanja…. Inače kad bismo mogli i smeli mi bismo mnoge stvari uredili…. Stvarno?
Нема коментара:
Постави коментар