Predlog izmena zakona o udžbenicima dostavljen Skupštini Srbije malo je korigovan. Nema više one famozne odrednice da je udžbenik knjiga u kojoj se ne piše, ali zato i dalje ima odrednice da je namenjen višegodišnjoj upotrebi, za svaki slučaj. Sad je druga vrsta mudrosti zablistala. Udžbenik je »osnovno nastavno sredstvo« služi za sticanje kvalitetnih znanja ( ništa bez ove floskule), veština, formiranje vrednosnih stavova, razvoj intelektualnih sposobnosti. Dakle, namenjen je prevashodno učenicima da steknu i razviju sve živo čega se pisci ovih predloga sete. Pa šta će im onda druge knjige i druga sredstva, ako će udžbenik biti toliko moćan.
Kako je to udžbenik osnovno nastavno sredstvo, nije mi jasno.
Ako izuzmemo da će učenici na časovima jezika čitati i prevoditi tekstove iz udžbenika, eventualno gledati neke ilustracije ili šeme iz drugih predmeta, šta će to nastavnik da radi sa udžbenikom na času? Sama reč nastavno sredstvo govori da je reč o nekom sredstvu koje se koristi i može da se koristi u nastavi, a iz udžbenika, koliko znam deca uče kod kuće.Da li je zaista neophodno da se sve spakuje u floskule i poluučeni birokratizovani jezik naše prosvete?
Pa onda posle osnovnog nastavnog sredstva slede: radna sveska kao »drugo nastavno sredstvo«, pa zbirka zadataka kao »drugo nastavno sredstvo«, pa još i »druga nastavna sredstva« ...itd.. itd... Pobogu!
Istine radi, pojašnjene su odredbe koje se odnose na to šta se smatra, odnosno ne smatra promenom sadržaja udžbenika, mada nisam sigurna da je i dalje jasno da se promenom sadržaja ne smatraju dopune novim naučnim sadržajima. Neka naučna saznanja ili dobra pedagška iskustva mogu biti primenjeni tako da udžbenik dobije sasvim drugačiji karakter. Šta onda? Gde je granica promene?
Čitajte i ne samo ovaj predlog. Na sajtu Skupštine Srbije su i drugi novi predlozi zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i o obrazovanju odraslih.
Нема коментара:
Постави коментар