Dobismo novog ministra prosvete. Lekar, profesor univerziteta. Valjda je to radi ozdravljenja prosvete. Čovek je stručnjak, izmedju ostalog, za sportsku medicinu i mineralne vode. Tako nekako. Jeste da ima univezitetsko predavačko iskustvo, ali aman, ni on kao ni prethodni, ni oni pre njih nisu školski ljudi. Visoko obrazovanje je samo jedan segment sistema. Fundament se postavlja na nižim nivoima, u predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju, posebno u osnovnom.
Znam odgovor. On otprilike glasi ovako: ministar vodi politiku, a njegovi pomoćnici bave se strukom. Postoji ipak jedan problem, a to je kako će taj ministar da uobliči politiku, kako će da izabere pomoćnike i savetnike, kako će da procenjuje da li je ta politika na pravom i potrebnom putu? Ubedjena sam, a moje iskustvo mi je potpora, da prosvetu treba da vode ljudi koji znaju kako škola diše, gde se najčešće zagrcne, kada joj je kiseonik potreban, kad i od čega joj preti urušavanje, a šta je čini primamljivom? Mogla bih ovako dugo...
Volela bih da jednom dobijemo ministra koji je bar jedan deo svog života primao platu nastavnika osnovne ili srednje škole, koji zna koji su problemi prostora, opreme , saradnje sa roditeljima, pripremljenosti i nepripremljenosti nastavnika i tako dalje. Ne treba mu ni dr. ni prof., već iskustvo i ljubav prema profesiji. A zamislite ministra prosvete koji u centar svoje pažnje stavi stvaranje primenljive i blagotvorne politike nastavnog kadra. O njemu bih pisala pohvale.
Dajem ipak šansu novom ministru koji je izjavio da su potrebna velika ulaganja u prosvetu. To me je obradovalo. Ostalo ćemo uskoro videti.
Нема коментара:
Постави коментар