Pravo na obrazovanje za sve nije fraza ili ipak jeste ?

Ovo piše na sajtu Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije :

“Општи принципи система образовања и васпитања

Систем образовања и васпитања обезбеђује за сву децу, ученике и одрасле:

1.   једнако правo и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама;”

Jako lepo i ko bi normalan bio protiv. Još kad bi zaista bilo tako.

Mediji nas obavestavaju i slikaju dečaka kojeg je paraliza vezala za kuću,  a kojem više ne dolaze nastavnici jer lokalna zajednica, odnosno školska uprava, nema para da ih plaća. Kažu da su se obratili Ministarstvu prosvete ali je odgovor bio baš činovnički : to je stvar lokalne školske uprave.  Dete se pomirilo sa činjnicom da samo mora da uči i sprema razredni ispit umesto da ima nastavu kod kuće i bude ocenjivano kao svi drugi učenici. Ne znam koliko takvih slučajeva ima ali se bojim da ih je puno.

Pre neki dan sam pisala o problemima inkluzije, odnosno uključivanja dece sa razvojnim problemima u redovno školovanje pa neću da ponavljam.

Posebne potrebe, iako nisu formalno u kategoriji invalidne i dece sa razvojnim problemima, imaju djaci pešaci na Pešteru i u drugim planinskim krajevima. Ti mališani pešače i po desetak kilometara u jednom pravcu, po snegu, kroz šumu da bi stiglu u školu ili u predškolsko odeljenje. Pitam se zar nije bilo mogće, zar nije moguće, u malim udaljenim seoskim školama ( nema puteva i vremenskih uslova za školske auotbuse) napraviti dve sobe spavaonice, neku vrstu malog internata koji bi u ekstremnim vremenskim uslovima toj deci pružio topao i bezbedan smeštaj, uz nadzor učitelja, vaspitača i domara koji inače žive tu u blizini? 

Reći će da nemamo sredstava za tako nešto. Verujem ali ću ipak da podsetim na moj post pod naslovom “Sve naše strategije, svi naši krediti” od juna 2010. godine i na podatak da je tada na sjatu Ministasrva stajalo da će od kredita za modernizaciju škola  od 50 miliona evra "deo novca, odnosno tri miliona evra biti opredeljeno za izradu strategije obrazovanja"….

Bila je tada ista ministarska garnitura kao i danas.

Toliko o jednakim pravima i dostupnosti obrazovanja svima, a nekima  mnogo više.