Pedagozi i izbori

Da li je moguće da pedagozi stradaju zbog predizborne trke? Jeste, iako zvuči neverovatno. Apeli koje je Pedagoško društvo uputilo pre mesec dana Ministru prosvete, Gradonačelniku Beograda i drugim relevantnim institucijama ostali su bez odgovora. Pre  20-tak dana Politika je objavila članak pod naslovom  „Konzervatori isterali pedagoge“ i opet niko nije reagovao. Mi još uvek ne možemo da udjemo u zgradu, niti da pristupimo našoj dokumentaciji i opremi. Nikoga nije briga. A zašto? Pa zato što se spremaju izbori. Ministar prosvete neće ili ne sme da se suprostavi svom kolegi iz Vlade koji štiti direktorku Centralnog instituta za konzervaciju, biće da ni Gradonačelnik ne bi sada da se zamera. Nikome od njih rejting nije za pohvalu, pa je ipak bolje pustiti najstarije prosvetno društvo niz vodu i ugasiti pedagoški časopis medjunarodnog ranga –Nastavu i vaspitanje. Kome to uostalom treba u zemlji Srbiji?

Uprava Društva pokušala je da organizuje javni protest i konferenciju za štampu ali se ispostavilo da naše kolege koje rade u državnim institucijma ne smeju da se pojave i govore na tim skupovima. Neki od njih čak objašnjavaju da su potpisali obavezu da ne smeju da daju izjave za medije bez odobrenja direktora, a on opet partijski kadar. Bravo za demokratiju i profesionalnu svest.

Čitam komentare na članak objavljen u Politici  3-eg septembra ove godine. Neko se pita da li je baš sve legalno što taj Centralni institut za konzervaciju (CIK) radi? Ne znam i ne bih da tvrdim bilo šta. Jedna stvar je ipak čudna. Direktorka CIK-a izjavila je da oni u zgradi u koju nam je siledzijski, nezakonito, onemogućila pristup čuvaju i restauriraju dobra od velikog kulturnog značaja. Zanimljivo, ta zgrada nema nikakve uslove za čuvanje retkih kulturnih dobara još manje za restauratorske poduhvate. Uostalom na sajtu CIK-a čitali smo da im se gradi zgrada van grada jer sa hemikalijama koje se u pomenute svrhe koriste u gradu ne sme da se radi.

Pitam se za koga je i u koje svrhe zgrada uzurpirana? Da li ćemo to saznati posle izbora. A možda nas jednog dana TV dnevnik  iznenadi nekom vešću poput onih „otkrivene malverzacije“ ... itd. Za Pedagoško društvo će  taj dan, bojim se,  doći  kasno.

Politika je napravila izbalansiran tekst. Drugi mediji se nisu ni oglasili.  Na mail Pedagoškog društva  dolaze poruke podrške pedagoga i to je sve. To sam nazvala izjavama saučešća. A šta bi drugo moglo i da bude?

U ovoj priči je ipak najtužnija činjenica da nema ni gradjanske hrabrosti ni profesionalne savesti. Koliko to govori o jednom društvu, ostavljam čitaocima mog bloga da procene.

Pedagozi na ulici

Nisam se dugo javljala. Leto je bilo vruće i tužno. A ni priča koja sledi nije vesela. Naprotiv, tragična je. Prava je slika odnosa ove naše male države prema  institucijama  značajnim za razvoj  obrazovanja. Pedagoško društvo Srbije, profesionalna  organizacija uvek aktivna u svim poduhvatima usmerenim na razvoj  vaspitne i obrazovne delatnosti, postoji skoro 70 godina.  To je prvo profesionalno udruženje svih nastavnika u Srbiji. Od svog osnivanja učestvuje u  reformama sistema obrazovanja, koncipiranju školskih programa, usavršavanju nastavnika, te u brojnim aktivnostima  bitnim za unapredjivanje vaspitno-obrazovnog rada sa decom. Izdaje  već 60 godina ugledni časopis Nastava i vaspitanje, koji je od vodećeg nacionalnog stigao do ranga medjunarodnog naučnog, sa redakcijom sastavljenom od domaćih i stranih stručnjaka i naučnika i koji je postao nezamenljiv u razmeni naučnih saznanja u oblasti pedagogije i profesionalnom usavršavanju nastavnika. Svi vi koji ste ga u novije vreme imali u rukama znate koliko vredi.

 A zašto ovo pišem ? Pišem zato što je Ministarstvu prosvete Srbije  sasvim svejedno da li Pedagoško društvo postoji, da li može da nastavi sa izdavanjem ovog dragocenog  časopisa, sa organizacijom seminara za nastavnike, razmenom važnih profesionalnih informacija putem interneta, radom na projektima vezanim za razvoj obrazovanja.

Dokazi su dvojaki: Časopis podržava i pomaže njegovo izlaženje godinama  samo Ministarstvo za nauku. Ministarstvo prosvete nije htelo ni da čuje za podršku njegovom izlaženju.   A da ne zna da Pedagoško društvo postoji i da je važna karika u sistemu obrazovanja svedoče tragicni dogadjaji

Naime, Pedagoško društvo radi skoro 60 godina u delu dvorišne zgrade  Terazije 26 i prethodnim korisnicima (Bibliografski institut)  te velike zgrade nije smetalo sto četiri prostorije koristi ovo društvo kao legalni zakupac prostora kod Direkcije za gazdovanje zgradama. Sve lepo dok Vlada Srbije nije donela odluku da formira Centralni institut za konzervaciju  i da im Direkcija ustupi na privremeno koriscenje  istu zgradu. Tog trenutka pocinje pritisak  za iseljenje Pedagoškog društva. 

Direkcija za gazdovanje zgradama obraća se Ministarstvu prosvete sa pitanjem da li je zainteresovano da Pedagosko drustvo i dalje koristi postojeći prostor. Odgovor činovnika iz Ministasrtva je šokantan, a on galsi da ovo Društvo  nije u sistemu obrazovanja te oni tu nemaju nikakav interes.  Pravnica u Ministartvu prosvete koja je sročila taj odgovor  objašnjava da ona nikad nije čula za tako nešto. Bravo!

Posle reakcije Upravnog odbora   PD Ministartvo šalje novo pismo podrške, ovog puta, podršku daju  gradonačelnik  Djilas, Ministarstvo za nauku, Odeljenje za Pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i direktor Direkcije potvrdjuje da će Društvo prostorije u koje je uložilo velika sredstva i dalje zadržati, bez obzira na političke pritiske iz Vlade. A sad ono najbolje.

Koristeći sezonu godišnjih odmora, direktorka Instituta  iza koje stoji moćni politicar  otkazuje priključak na električnu eneregiju za Društvo a onda  jednostavno menja brave, na ulazu u zgradu, postavlja čuvare koji prete i izbacuju svakog ko pokuša da udje. Tako  sekretar i predsednica Društva vec više od mesec dana ne mogu da udju u prostorije u kojima su ostali sva dokumentacija, biblioteka, kompjuteri, sva izdanja knjiga i časopisa.... Zapravo Društvo više ne može da radi, da nastavi svoje aktivnosti, da izda septembarski broj časopisa.

Ministar prosvete neće verovatno da se zamera svom kolegi iz Vlade koji stoji iza novog konzervacijskog biznisa. Koga briga što će još jedna prosvetna institucija tako biti ugašena, posle 70 godina. To je Srbija.