Pedagozi i izbori

Da li je moguće da pedagozi stradaju zbog predizborne trke? Jeste, iako zvuči neverovatno. Apeli koje je Pedagoško društvo uputilo pre mesec dana Ministru prosvete, Gradonačelniku Beograda i drugim relevantnim institucijama ostali su bez odgovora. Pre  20-tak dana Politika je objavila članak pod naslovom  „Konzervatori isterali pedagoge“ i opet niko nije reagovao. Mi još uvek ne možemo da udjemo u zgradu, niti da pristupimo našoj dokumentaciji i opremi. Nikoga nije briga. A zašto? Pa zato što se spremaju izbori. Ministar prosvete neće ili ne sme da se suprostavi svom kolegi iz Vlade koji štiti direktorku Centralnog instituta za konzervaciju, biće da ni Gradonačelnik ne bi sada da se zamera. Nikome od njih rejting nije za pohvalu, pa je ipak bolje pustiti najstarije prosvetno društvo niz vodu i ugasiti pedagoški časopis medjunarodnog ranga –Nastavu i vaspitanje. Kome to uostalom treba u zemlji Srbiji?

Uprava Društva pokušala je da organizuje javni protest i konferenciju za štampu ali se ispostavilo da naše kolege koje rade u državnim institucijma ne smeju da se pojave i govore na tim skupovima. Neki od njih čak objašnjavaju da su potpisali obavezu da ne smeju da daju izjave za medije bez odobrenja direktora, a on opet partijski kadar. Bravo za demokratiju i profesionalnu svest.

Čitam komentare na članak objavljen u Politici  3-eg septembra ove godine. Neko se pita da li je baš sve legalno što taj Centralni institut za konzervaciju (CIK) radi? Ne znam i ne bih da tvrdim bilo šta. Jedna stvar je ipak čudna. Direktorka CIK-a izjavila je da oni u zgradi u koju nam je siledzijski, nezakonito, onemogućila pristup čuvaju i restauriraju dobra od velikog kulturnog značaja. Zanimljivo, ta zgrada nema nikakve uslove za čuvanje retkih kulturnih dobara još manje za restauratorske poduhvate. Uostalom na sajtu CIK-a čitali smo da im se gradi zgrada van grada jer sa hemikalijama koje se u pomenute svrhe koriste u gradu ne sme da se radi.

Pitam se za koga je i u koje svrhe zgrada uzurpirana? Da li ćemo to saznati posle izbora. A možda nas jednog dana TV dnevnik  iznenadi nekom vešću poput onih „otkrivene malverzacije“ ... itd. Za Pedagoško društvo će  taj dan, bojim se,  doći  kasno.

Politika je napravila izbalansiran tekst. Drugi mediji se nisu ni oglasili.  Na mail Pedagoškog društva  dolaze poruke podrške pedagoga i to je sve. To sam nazvala izjavama saučešća. A šta bi drugo moglo i da bude?

U ovoj priči je ipak najtužnija činjenica da nema ni gradjanske hrabrosti ni profesionalne savesti. Koliko to govori o jednom društvu, ostavljam čitaocima mog bloga da procene.