Укупно приказа странице

27 јун, 2011

Krpelj

Imaju li krpelji veze sa  obrazovanjem? Imaju. Nije reč samo o školskom znanju o jednoj opasnoj vrsti pauka, mogućeg prenosioca Lajmske bolesti,  reč je o znanju koje menja svest i ponašanje. Ovog vrućeg i vlažnog leta najezda krpelja, u travnjacima i žbunju, uopšte u parkovima. Naša „najpoznatija“ banja, poredimo je pretenciozno i neopravdano sa čuvenim svajcarskim banjama, ima  sve više krpelja i sve manje gostiju. Ovo poslednje još uvek nema veze sa krpeljima već sa cenama, a možda bi se moglo govoriti i o isisavanju zivotnih mogućnosti. To sada nije bitno. Bitno je da mi u loklanom Domu zdravlja pričaju o velikom broju ljudi koji svakodnevno dolaze zvog ujeda krpelja. Kažu sležući ramenima : sezona krpelja!  Dobro, pitam zašto nema zaprašivanja, prskanja protiv te potencijalno opasne gamadi. Gledaju me sa osmehom koji bi vrebalizovan trebalo, otprilike, da znači „pa gde ti živš? “. Pominjem turističku sezonu u sezoni krpelja, ništa. Odem u poljoprivrednu apoteku i pitam da li postoje sredstva za prskanje bašte radi zaštite, vlasnik me lenjo gleda i još uspavanije odgovara da njegovi dobavljači nemaju ništa. Ako njegovi dobavljači nemaju zašto bi tražio druge. Stvarno, posao mu ionako ne ide, pa zašto da se trudi da ipak krene. Onda zovem veterinara i pitam da li veterinasrka  stanica nešto preduzima, da li postoji gradska služba koja  zaprašuje parkove. Odgovor je, naravno, odrečan.  I tako, sve manje brige o gostima te cuvene Banje, sve više pacijenata, sve veća potrošnja antibiotika, sve više  ugrožavanja zdravlja, manji promet sredstava za zaštitu i tako dalje i tako dalje, a sve to u krajnjem bilansu ima veze sa kvalitetom života i ekonomijom.  I kakve  veze sve ovo ima sa  obrazovanjem?  Čemu školski predmeti kao što su biologija i ekologija, pa čemu diplome tih mladih doktora, veterinara, ekonomista, raznih, uglavnom školovanih stručnjaka za zdravstevni turizam, kako se banjski turizam naziva? U čemu se njihova svest i ponašanje razlikuju od neškolovang brdjanina koji smatra da je krpelj isto što i buva ili osica i čemu panika. A ako se razboli, napalo ga nešto. A šta je napalo  naše školstvo?  Izgleda nedostatak ideje o svrsi.

1 коментар:

  1. Љиљана Грујић29. јун 2011. 09:57

    Код нас се проблем решава тако што се не решава. Ваљда се полази од идеје да ће се проблем сам решити онако како је и настао, сам од себе. Недостатак проактивности ми јако смета. Када би само се мало покренули свима би нам било боље. А воље као да нема...

    ОдговориИзбриши