Privatni časovi, štrajk i još koješta

Sve češće čujem da roditelji plaćaju privatne časove deci već od prvog razreda osnovne škole. U starijim razredima i srednjim školama to je postalo uobičajeno. Deca se žale roditeljima da na času ne mogu da nauče, ne razumeju, nema vremena, nastavnik se ne trudi. Nastavnici se žale da učenici nisu motivisani , ne trude se u školi jer računaju na privatne časove. Roditelji se ljute na školu, velike zahteve i loše nastavnike i žele da  njihova deca budu odlična pa neka košta koliko košta.  Socijalno i pedagoški nimalo naivna pojava, ali se njome niko ne bavi. Dogadja se nešto što je ozbiljan indikator  potpunog poremećaja sistema vrednosti i što na duge staze uzgaja dembele, a sve uz priču da decu moramo osposobljavati za medjunarodnu utakmicu i evropske integracije ( mantra).

A onda štrajk i opet uzajamno optuživanje. Ovog puta u trouglu uzajamnih optužbi umesto dece i u njihovo ime Ministar prosvete. Svi se opet kunu u kvalitet i dobrobit za decu i usput jedni drugima poručuju da ničija nije gorela do zore. Stigosmo do pretnji da će se nastavnicima umanjiti plate i sindikalnog poziva Ministru da izadje na megdan. Roditelji terciraju : jadna deca sad će morati i subotom u školu da nadoknade izgubljeno, a gde to ima? Ima u bogatom svetu i normalno je da rade i subotom, ali mi nismo bogati... Dan po dan, nedelja po nedelja, mesec po mesec svako u svom šancu, ljuti Ministar i još ljući nastavnici i tako će proći i ova školska godina. Volšebno ćemo opet malkice popraviti svoj medjunarodni obrazovni rejting, bar u medijima, a onda veliki raspust i svima lepo. 

Konačno,  koga briga za to što u školi deca više ne mogu ništa da nauče pa roditelji moraju da im plaćaju privatne nastavnike i  da li je  baš tako ili smo opasno zalutali ? A da nam svima bude lakše uvek ima neki ohrabrujući paradoks- na jednog učenika jedan nastavnik,  eto ostvarenja pedagoškog ideala o individualizovanoj nastavi. Uostalom, ko u zahuktalom vozu ka Evropi koja nema alternativu (mantra) ima još vremena da se bavi tako ozbiljnim socijalnim i pedagoškim problemom, a tu je i taj štrajk jer nastavnici ne razumeju da nema para....(kaže Ministar), pa što je mnogo mnogo je.

Ako ne možete da spavate upitajte se kako to vi završiste školu i pokušajte da se setite da li ste u njoj nešto naučili, a sigurna sam da pripadate generacijama  kojima roditelji nisu plaćali privatne časove.

 A o našim ministrima prosvete.....?.