Има ли конфузије у Министарству просвете?

Има, на жалост. Скуп дилетаната није ни могао да створи ништа друго до потпуни хаос. Могуће је да их многе школе и наставници нису послушали, мада је тешко у то поверовати. Ако ништа друго онда због послушних партијских директора.

Прво данима слушамо да ће велики број наставника бити отпуштен. Онда се појави нешто што се зове Списак технолошких вишкова са напоменом да то не значи да ће ти наставници остати без посла. Потом, убрзо ето и најаве да недостаје већи број наставника, већи од најављених технолошких вишкова. Појави се и тај списак. Покушавам да их упоредим и схватим шта се догађа. Не вреди, не успевам. Зовем млађе колеге још увек активне и у просвети, као и оне који су управо напустили Министарство. Не разумеју ни они. Некако се пробије, ипак, тумачење да је реч о прерасподели, односно да их је негде више а негде мање. Онда таман помислим да ће сад Министарство и његове регионалне јединице помоћи то „ премештање“, кад оно дође саопштење да наставници треба да пожуре са конкурисањем у друге школе да не би остали без посла. То некад претпоставља и пресељење породице или дуже путовање, ако их нова школа прихвати. Претпостављам.

Затим, а школска година већ почела, конфузија око пензионисања наставника. Као деца. Пуј пике не важи.

И још нешто, смањује се број стручних сарадника у школама, зарад штедње. Пола педагога по школи, на пример. Притом Одељење  за педагогију Филозофског факултета у Београду, само оно, уписује ове године између 60 и 80 студената.  Да ли је то део неког планирања потреба? Сумњам, а било би лепо да нисам у праву.

Ајде, рецимо да ништа нисам разумела. Ипак, питам се да ли постоји  такозвана „кадровска политика“ или ако више волите „ human resources management”, што је сад реторика у моди (In). До сада је нисмо нигде видели нити могли да прочитамо. Она, најједноставније  речено подразумева увек ажурне податке о броју наставника по струкама, однос броја наставника према броју ученика ( такозвани teacher/student ratio), старосну структуру помоћу које се  прати природни одлив, али и уписну политику у наставничке школе у земљи. Да вас подсетим мала Србија има пет учитељских факултета, да не говорим о наставничким и смеровима на ненаставничким факултетима где се припремају будући наставници. Зна ли ико колико будућих наставника изађе са дипломама и упоређује ли те податке?  Такође и демографска кретања. Озбиљне земље са озбиљним министарствима просвете и институти које финансирају ту аналитику сматрају битном, имају такве компаративне податке и они су свима видљиви.

За разлику од њих ми имамо младе људе који не умеју да  воде један сложен и веома важан друштвени/државни систем. Петница,  математички и физички факултети ма колико да их поштујем не спремају кадрове који могу да управљају великим системима, већ наставнике почетнике или истраживаче који раде у тимовима, а то је нешто сасвим друго, сложићете се. Управљање великим системима подразумева специфична знања из области планирања, богато искуство  и системски начин мишљења.

Е сад, могли бисмо очекивати,  да није узалудно, да министар и његови људи поднесу оставке и часно као сви паметни људи кажу: Ово ми не умемо да радимо.