Dualni epigoni

Koliko do prekjuče obožavali smo finski model obrazovanja. Najbolji u Evropi, a i Amerika mu se divi. Godinama smo grupe naših stručnjaka i kvazi stručnjaka slali tamo da vide i ponešto nauče. Finci su dolazili ovde i posedeli duže, a opet zarad poučavanja nas promašenih, izgubljenih i nedovoljno stručnih da uredimo naše škole i učinimo ih efikasnijim. Ne znam da li smo nešto naučili. Možda i jesmo.

Ne lezi vraže, nedavno dobismo novi uzor. Naš premijer po povratku iz Švajcarske zadade ministru prosvete da primeni švajcarsko-austrijsko-nemački model dualnog obrazovanja.  Nova euforija. Sve treba uraditi brzo, što pre, a to nam je neophodno zbog razvoja mile nam zemlje Srbije. Dualno nego šta! To smo pre Finaca, Švajcaraca i naših demokratskih i konvertitskih  inovatora zvali stručne i zanatske škole sa praktičnom obukom. Imali smo i nastavnike praktične obuke koji su učenike vodili na praksu u fabrike i druge privredne organizacije i tamo ih uz pomoć dobrih majstora obučavali da primene ono što u školi teorijski nauče. Konačno, imali smo zanatalije kod kojih su učenici paralelno sa pohadjanjem škole išli na obuku. Postojale su i škole učenika u privredi, a velike privredne organizacije imale su i svoje stručne škole. To znaju svi koji, kao i ja, duže pamte. To je bilo u socijalizmu i samim tim smo se odrekli svega što je u obrazovanju valjalo. E sad hoćemo to isto ali da zvuči evropski “dualno”, brzo i naravno naopako. Da li je moguće da svi ćute i dozvoljavaju nekompetentnim ljudima još jednu neuspelu reformu? Moguće, to smo bar naučili.

Pitam se  u koje fabrike i u koje privredne organizacije će učenici ići na obuku i ko će još i da im daje džeparac (zaradu) po idealnom modelu bogatih? Proizvodnju smo ugasili, a zanatlije izumiru. Doduše, radi po neka strana fabrika, dovoljno za slikanje i pohvalne TV reportaže. I još nešto o dualnom. Poznato je da škole  decu imigranata u pomenutim zemljama-uzorima  usmerevaju prvenstveno na zanate. Roditelji i deca se malo ili nimalo pitaju o daljem školovanju. Toliko o jednakim pravima za koja se mi zdušno zalažemo. Kod nas će kriterijum biti siromaštvo, zna se.

Nije kraj. Nova “novina” stiže pre neki dan iz Finske. Sprema se velika reforma kojoj se skoro čitav svet divi « Learning by Topics” iliti tematska interdisciplinarna nastava. Ništa novo u pedagogiji, počev od 19 veka.  Jedna tema  proučava se sa više aspekata odnosno sa stanovišta više disciplina pa će i nastavni program tako biti koncipiran.  Čekam dan kad će naš premijer da usklikne : Moramo da se ugledamo na najbolji školski sistem na svetu , drugim rečima Fince. Pa opet brzo, po zadatku. Zar je važno što za takav rad nemamo pripremljene nastavnike, a to je dug proces, nemamo opremljene škole itd..itd.. A nemamo ni privredu za ono dualno. 

O motivaciji nastavnika ne treba ni govoriti. Srozana prosveta pred velikim zadacima. Gde se tako postiže uspeh?

Izgleda da smo odavno prestali da mislimo. Tako valjda i treba i najviše odgovara velikom bratu.