Čitam ovih dana u štampi da u školama za obrazovanje odraslih ima sve vise dece različitih sposobnosti i različitog socijalnog porekla. Sve je manje onih koji su prestarili za redovno osnovno obrazovanje a sve više dece koja su iz sistema ispala zbog porodičnih neprilika, nisu nikad ni bila uključena ili zato što im redovna škola nije odgovarala, nadarene dece. To je podatak koji zabrinjava i koji nas upućuje na ozbiljno preispitivanje obrazovnog sistema. Škole za obrazovanje odraslih postale su silom prilika neka vrsta “ školskih prihvatilišta”, što je kad su ta deca u pitanju samo palijativna mera. Njima je potrebna „škola druge šanse“ pa bi to mogle biti, u nekim slučajevima, transformisane škole za obrazovanje odraslih, posebna odeljenja pri redovnim školama ili neki sasvim novi institucionalni vid za integraciju i reintegraciju u redovni školski sistem. A podatak da ima nadarene dece koja su napustila školu i pohadjaju škole za obrazovanje odraslih posebna je tema.
Нема коментара:
Постави коментар