„ Dodju vremena kad pametni zašute, budale progovore, a fukara se obogati“, Ivo Andrić
Укупно приказа странице
21 децембар, 2009
Obrazovanje u Srbiji
Ovo je blog o obrazovanju u Srbiji danas i u budućnosti. Tri su ključna pitanja: Kakvo nam je obrazovanje danas? Kakvo nam je obrazovanje potrebno u budućnosti? Zašto stalno pravimo strategije obrazovanja, a ništa se ne dogadja?
Образовање данас могу да окарактеришем с две речи: снижавање стандарда. Чини ми се да су реформу сви (прво наставници, па родитељи, онда и ученици) схватили као избор између две могућности: мењати нешто у својој пракси или не мењати ништа, него снизити захтеве. Већина се приклонила овој другој опцији. Тако се десило да је у реформи далеко горе, него раније, што се знања тиче, а сви причамо о технологији, савременим методама. У будућности, бојим се, долази крај институционалног образовања. Некад ми се чини да "Неко" ни не жели да будемо паметни и образовани, него умишљени и празни. Такви смо подобнији за манипулацију. Стратегије остају мртво слово на папиру, не примењује се, зато што нема системских решења, него је све на појединцима; нема контроле, нема система награђивања, напредовања, нема воље, утврђених приоритета, а ни новаца... Ничега, уствари, осим пуке форме која мора да задовољи неке стандарде изван нас самих.
Образовање данас могу да окарактеришем с две речи: снижавање стандарда. Чини ми се да су реформу сви (прво наставници, па родитељи, онда и ученици) схватили као избор између две могућности: мењати нешто у својој пракси или не мењати ништа, него снизити захтеве. Већина се приклонила овој другој опцији. Тако се десило да је у реформи далеко горе, него раније, што се знања тиче, а сви причамо о технологији, савременим методама. У будућности, бојим се, долази крај институционалног образовања. Некад ми се чини да "Неко" ни не жели да будемо паметни и образовани, него умишљени и празни. Такви смо подобнији за манипулацију.
ОдговориИзбришиСтратегије остају мртво слово на папиру, не примењује се, зато што нема системских решења, него је све на појединцима; нема контроле, нема система награђивања, напредовања, нема воље, утврђених приоритета, а ни новаца... Ничега, уствари, осим пуке форме која мора да задовољи неке стандарде изван нас самих.